Када је Обилић основан Београд је већ био подељен на „бсковце“ и „југословене“. Када је Обилић обновљен Београд је већ био подељен на „звездаше“ и „партизановце“. У оба случаја је, од првог дана, било јасно да нико, па ни Обилић, не може да се мери с „вечитим ривалима“. Ни међуратним, ни поратним. Али, Обилић се не би тако звао кад би се предавао.

 

Тешко је да се напише историја Обилића. Обилић је легенда. Као и онај по коме се зове.

 

Сваки клуб и свако спортско друштво се разликује од других. Али, Обилић има нешто по чему је заиста другачији од свих. Вероватно су и у белом свету такви реткост. Обилић је у свему почињао од дна. Сви његови клубови су кретали од најнижег ранга такмичења. А и како би другачије кад су рођени у немаштини и из немаштине. Од каквог то кова људи треба да буду да би почели да трче кад су други далеко одмакли? Обилићеви спортисти су многе престигли. Али су много пута заостајали за онима, које су већ оставили иза себе. И нема Обилићевог клуба који није био пред гашењем. Неки су се и гасили. Упркос тешким ранама и болним поразима Обилић никада није сахрањен. Увек је, и то је необјашњиво како, имао моћ самоисцељења. Увек је, и поред најтежих падова, устајао и настављао да живи и да се бори.

 

Много је оних који су дигли руке од кола када су кренула низбрдо. Обилић није од тих. Он чак и данас не одступа од изворних спортских начела, оних која су надахнула његове осниваче, иако их сурово бришу са лица земље савремене друштвене бујице! Било је раздобље када је Обилић био жигосан, Он тај свој крст носи без запомагања. Тешка времена су га прекалила и он све може јуначки да издржи. Уосталом, како би Обилић другачије? Спортско друштво Обилић и његови клубови стварају. Ни из чега. Да су сачували све што су одгајили где би им био крај?! Много је његових пупољака пресађено у друге баште и тамо процветало, замирисало...И нека је. Обилић је и тиме задовољан. Он ствара за себе, али више за друге. Њему је и даље важно да од деце ствара спортисте, а од спортиста – људе. А за кога ће они да дају голове или да освајају поене – то и није најважније. Важно је да су поникли у Обилићу, да га воле, да је он њихов и да иду усправно кроз живот.